Novosti

Projekat Transbalkanskog koridora vitalni dio procesa stvaranja regionalnog tržišta električne energije
jun 09, 2017

Projekat Transbalkanskog koridora vitalni dio procesa stvaranja regionalnog tržišta električne energije

 

Projekat Transbalkanskog koridora vitalni dio procesa stvaranja regionalnog tržišta električne energije

Projekat izgradnje Transbalkanskog elektroenergetskog koridora je vitalni dio procesa stvaranja regionalnog tržišta električne energije, kao i otjelotvorenje strateške investicije od regionalnog i pan-evropskog značaja, kazao je Evropski komesar za politiku susjedstva i pregovore o proširenju Johanes Han.

Komesar Han je danas, zajedno sa ministarkom ekonomije Dragicom Sekulić, ministrom evropskih poslova Aleksandrom Andrijom Pejovićem, predsjednikom Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) Draganom Laketićem i direktorom za jugoistočnu Evropu i Tursku u KfW banci Kristofom Tiskensom obišao lokaciju trafostanice Lastva u Lastvi Grbaljskoj,

„Ovo je jedan od ključnih projekata na Agendi povezivanja koji će pomoći da se elektro-energetski povežu Rumunija, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Italija. Ovaj projekat i sve sto je urađeno ukazuje na odlučnost evropskih i crnogorskih institucija i pokazuje da se     preuzete obaveze mogu izvršiti“, kazao je komesar Han.

Prema njegovim riječima, ovaj projekat je značajan ne samo za regionalno povezivanje i koridor, već i za energetsku sigurnost i razvoj turizma putem obezbjeđivanja neprekidnog snabdijevanja energijom. Komesar Han je podsjetio da je Evropska unija podržala ovaj projekat donacijom od 25 miliona eura i zahvalio KfW-u i EBRD-u na kreditima od 25 miliona i 60 miliona, kao i Crnoj Gori na opredjeljivanju 17 miliona eura.

Ministarka ekonomije Dragica Sekulić kazala je da je projekat izgradnje Transbalkanskog koridora, zajedno sa projektom željezničke interkonekcije Crne Gore i Srbije za koji je EU takođe izdvojila značajna sredstva, među prvim projektima čiji evropski značaj je prepoznat na jednom od prethodnih samita lidera Zapadnog Balkana.

„Na taj način smo, vjerujem, dali konkretan podstrek našim susjedima da kreiraju projekte koji će ujediniti i ojačati naš region, a za koje će Evropska unija nesebično pružiti svoju podršku. Mi kao region imamo značajan energetski potencijal koji treba iskoristiti, potencijal koji od Zapadnog Balkana može učiniti ozbiljnog proizvođača električne energije i važnu tačku tranzita u Evropi – baš kao što će, naša su očekivanja, Crna Gora, zahvaljujući i ovom projektu, postati energetsko čvorište regiona“, kazala je ministarka Sekulić.

Ministar evropskih poslova Aleksandar Andrija Pejović ukazao je na značaj podrške EU kroz fondove za infrastrukturu i politički okvir koji nudi Berlinski proces i izrazio očekivanje da će EU, posebno kroz Zapadnobalkanski investicijski okvir, nastaviti da podržava sprovođenje infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori.

„EU je kroz Berlinski proces posebnu pažnju usmjerila na regionalno povezivanje kroz infrastrukturne projekte u oblasti energetike i saobraćaja, koje će dovesti do jačanja veza unutar regiona i bolje povezanosti Zapadnog Balkana sa zemljama EU“, kazao je ministar Pejović.

On je istakao da raduje činjenica da je Crna Gora prva među državama regiona po iskorištenosti sredstava i ispunjenosti obaveza iz Berlinskog procesa.

„Na toj liniji, očekujemo da EU uskoro opredijeli dodatna sredstva za pripremu i sprovođenje projekata u oblasti saobraćaja i životne sredine. Sa svoje strane, mi ćemo uskoro na Vladi usvojiti inoviranu Jedinstvenu listu ključnih projekata kojom ćemo definisati dalje pravce razvoja Crne Gore u infrastrukturi", rekao je ministar Pejović.

MIL 3155

Predsjednik Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema ,(CGES), Dragan Laketić kazao je da se od izgradnje trafostanice u Lastvi, dalekovoda od Lastve do Pljevalja i dalje do Bajine Bašte i susjednih sistema, kao i neophodne prateće rekonstrukcije crnogorske prenosne mreže, očekuju  višestruki pozitivni efekti kako za našu kompaniju, kao operatora prenosnog sistema koji obavlja djelatnost od javnog interesa, tako i za ostale energetske subjekte i korisnike prenosnog sistema. Naime, izgradnjom novog elektroenergetskog koridora stvaraju se preduslovi za realizaciju  novih investicija u energetici prvenstveno u oblasti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Sa druge strane, korisnicima crnogorskog prenosnog sistema će ovaj projekat pružiti značajno veći kapacitet, sigurnost i pouzdanost prenosne mreže, omogućavajući pretpostavke za kvalitetnije obavljanje djelatnosti i dalji razvoj.

Ono što je od posebnog značaja u kontekstu agende povezivanja sa susjedima i šire sa zemljama EU, je da će CGES realizacijom interkonekcije sa Italijom, kao i sa Srbijom, tj. uspostavljanjem fizičkih veza sa navedenim sistemima, dati svoj doprinos razvoju regionalnog tržišta el.energije i njegovoj integraciji u jedinstveno evropsko tržište,istakao je Laketić.

"Investicioni ciklus koji je u toku,predstavljao bi veliki izazov i za kompanije i sisteme mnogo veće od našeg, tako da smo morali sve naše kapacitete fokusirati na realizaciju ovog projekta. Sa zadovoljstvom mogu da potvrdim da smo iste dodatno razvili i nadam se, na pravi način iskoristili prilku da steknemo nova znanja i iskustva koja će nam omogućiti da i u budućnosti budemo sposobni da realizujemo najkompleksnije projekte iz domena djelatnosti prenosa električne energije", naglasio je Dragan Laketić.

Dodjeljivanje granta za realizaciju interkonekcije sa Srbijom od strane Evropske unije predstavlja snažnu podršku onome što je uradila i Crna Gora i CGES u svom domenu na sprovođenju agende povezivanja i integraciji u evropsko energetsko tržiše, a pri tome obezbjeđujući bržu realizaciju projekata sa regionalnom dimenzijom i to bez dodatnog opterećenja tarife za potrošače u Crnoj Gori. 

Razumijevajući da elektroenergetski sektor ne smije biti zatvoren u nacionalnim granicama i zarobljen između potencijala i ograničenja, te da je povezivanje sa regionom i građenje energetskih mostova budućnost, želim da naglasim da u CGES-u koji je uvijek davao punu podršku regionalnim inicijativama, imate posvećenog partnera za dalji rad,zaključio je predsjednik Odbora direktora CGES-a, izražavajući zahvalnost  svim prijateljima ovog projekta na dosadašnjem doprinosu.

Direktor za jugoistočnu Evropu i Tursku u KfW banci Kristof Tiskens kazao je da se rezultat sedamnaestogodišnje saradnje Njemačke i Crne Gore ogleda u 440 miliona eura bespovratne pomoći i kredita koje je KfW opredijelila za razvoj finansijskog, komunalnog, energetskog i saobraćajnog sektora  u Crnoj Gori.

„KfW je prošle godine izabrana kao 'vodeća finansijska institucija' za realizaciju granta od 25 miliona evra od Evropske unije u podršci projektu Transbalkanskog elektroenergetskog koridora u Crnog Gori. KfW je, takođe, vodeća finansijska institucija za sprovođenje dodatnih infrastrukturnih EU grantova u iznosu od 6,6 miliona eura koji se odnosi na Transbalkanski elektroenergetski koridor u Srbiji i 14 miliona eura za 400 kV liniju u Albaniji do makedonske granice, a sve to kao dio Agende povezivanja uspostvaljene u okviru Berlinskog procesa“, kazao je Tiskens.

On je dodao da imaju u planu i druge, konkretne projekte u oblasti hidroenergije i energetske efikasnosti.

„Podrazumijeva se da smo kao vodeća finansijska institucija na vašoj strani i za ostale EU infrastrukturne projekte koje želite da ko-finansira WBIF, poput projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici“, kazao je Tiskens.